Sedam dana maja

„Stroj je bio neobično tih. Nas dvadeset, postrojeni i ozbiljni kako samo trebamo da budemo. Čekamo da nam se obrati komadant naše zone. I front je neobično miran, kao da svi znaju da smo mi „izabrani“. Dobro, svi mi koji smo u stroju dobrovoljci smo koji su se javili za ovaj zadatak, ali smo ipak izabrani možda sudbinski. Već sam se pitao šta se više čeka da se uradi ono što je odavno trebalo da se uradi. Tuku nas već dva meseca i to onako za sve pare, a mi samo sedimo i odbijamo njihove napade, više se krijući nego nešto konkretno radeći, ako izuzmemo ponekog preostalog Šiptara koji je ostao na Metohiji da pravi i postavlja zasede po putu. Nisam bio više siguran da li ima nekoga tamo gore, ko razmišlja o stvarima o kojima bi trebalo da se razmišlja. Uzvratiti udarac, to je bila čitava poenta ovog rata koji je započeo ne našom krivicom niti namerom.